DRUGI O KARANU

”Pominjući ga, možda ćemo uspeti da izrežemo
zajedničku gravuru sa naslovom ”Karan”. MR 

1970  ispred atelj. BoskoportreNB

Boško Karanović  (1924. Bosanska Krupa – 2009. Beograd),
slikar i grafičar.
Diplomirao 1948. slikarstvo na Akademiji za likovne umetnosti, a specijalizirao grafiku. Četiri decenije bio profesor na grafičkom odsjeku Akademije za likovne umjetnosti u Beogradu.

Jedan je od osnovača Grafičkog kolektiva (1949) u čijem okviru je pokrenuo (1954) i Klub ljubitelja grafike – ARTA. Od 1947. izlaže grafike (i slike), samostalno i na brojnim jugoslovenskim i međunarodnim izložbama.

Profesor Karanović je jedan od rodonačelnika moderne grafike u  Jugoslaviji i Srbiji, a njegov doprinos afirmaciji i uspostavljanju medijskih standarda u ovoj oblasti već je istorizovan u velikim muzejskim projektima druge polovine 20. veka. Pojam beogradska grafička škola – odnegovan odnos prema tradiciji i klasičnim sredstvima grafičkog medija – svakako se vezuje za ovog autora. Karanović pripada generaciji velikih idealista, a poznato je da je njegov umetnički rad neodvojiv od pedagoškog delovanja. Ustanovio je grafičke zbirke na Akademiji/Fakultetu likovnih umetnosti i u Grafičkom kolektivu, funduse kabineta savremene srpske grafike.

Nagrade/ izbor: Oktobarska nagrada grada Beograda, nagrada Oktobarskog salona, Veliki pečat Grafičkog Kolektiva, Zlatna igla ULUS-a, Vukova nagrada…

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Smireno, nenametljivo, istrajno ostvaruje Boško Karanović godinama svoj život i delo. U njegovom hodu teško da ima vidljivih, drastičnih promena a teško bi se moglo reći da ga zaprepašćuju, dublje intresuju ili stimulišu neki za mnoge savremene stvaraoce bitni zaokreti u tokovima naše umetnosti”
Stojan Ćelić

Karan Celic
Stojan Ćelić i Boško Karanović

”Kao jedan od sigurno najvećih entuzijasta grafike koga smo imali i imamo, direktan je učesnik osnivanja danas već legendarnog Grafičkog kolektiva i još uvek onaj koji se trudi da čistotu prvobitne ideje o “bratstvu” grafičara i radnom, a ne galerijskom i paradnom, karakteru Kolektiva, održi i razvija čak i u ovo vreme koje je malo sklono zajedničkim naporima i kolektivnoj volji, stremljenju i misiji u umetnosti.”
Zoran Pavlović

Boško Karanović pojavio se u umetničkom životu 1947. godine, kao pripadnik prve posleratne generacije školovanih likovnih stvaralaca. Od tada traje njegova plodna, višestruka zanimljiva i izuzetno sadržajna biografija grafičara-slikara, pedagoga i velikog borca za dostojanstvo i društveni značaj grafičke umetnosti. Za Boško Karanovića i nema razlike između njegovog običnog, svakodnevnog ljudskog življenja i njegovog života u umetnosti. Jer to je, u stvari, život za umetnost” .
Sreto Bošnjak

Karan Otvoreni atelje
Karan u otvorenom ateljeu grafike

”Boško Karanović je više od bilo koga drugog imao jasnu stratešku viziju neslućenog razvoja grafike i svojom je ličnošću obeležio posleratni period naše umetnosti. On je projektovao i, u doslovnom smislu, izgradio Grafički odsek Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Šta više, on je sopstvenim rukama uneo bezmalo sve prese kojim odsek raspolaže.”
Miodrag Rogić

Boško sobom otelovljuje jedno retko svojstvo, čini mi se sve ređe u nas, on je kreativni umetnik i predani pregalac kulture, pedagog. On je pokretač značajnih i vrlo profesionalno postavljenih akcija vezanih za grafiku.”
Marko Krsmanović

Miljus Celic Karan
Branko Miljuš, Stojan Ćelić, Boško Karanović

 

”Boško Karanović je profesor i čovek  od koga sam najviše naučio”
Zoran Jakimovski

Malo je umetnika koji su kao  Karanović, tako dugo ostali verni sebi a, u isto vreme, i toliko novi. On je vrlo rano shvatio da je grafika, pre svega, autonomna likovna oblast sa specifičnim i nezavisnim jezikom a , nikako samo pratilja slikarstva i slikarska razonoda. On je motive, bilo oni lirski, epski  ili bilo kakvo nadahnuće, vešto podredio grafičkom kodeksu crno-belog govora. Imajući prema svojoj umetnosti spartanski oštar kriterijum, on ne dozvoljava da ode pod presu neka olaka igra elemenata i slučaja. Sve je tu do tančina podređeno umetniku.”
Vladan Micić

BG8i
Topčider, litografija 1957


Profesora Karanović  sam na Akademiji doživeo kao pedagoga, roditelja, prijatelja, sabesednika, – jednu kompletnu ličnost kakva je retka kod nas, sa nijansama dubokog čovekoljublja i njegovog stvaralaštva. Etičkim odnosom prema radu upućivao nas je kako i kojim putem ići u stvaralaštvu a ne izgubiti sebe”
Miodrag Nagorni

”Postoje dve važne  stvari  u životu: sloboda misli i sloboda akcije.
Veličina profesora Karanovića je u tome što je sve one koje je podučavao ili, samo razgovarao sa njima, obdario slobodom.”
Nenad Grbić

KAran sa Stanisom Zivkovicem i Rogicem
Karan sa Stanišom Živkovićem i prof. Rogićem

 

”Mogao bih da pišem i pričam i opet da ne kažem dovoljno. Zato Karane od srca veliko hvala”
Jehlička Nebojša

”U Vama sam uvek video nešto što me je hrabrilo i treznilo”
S. Čvorović

”Svih pet godina učenja slikarstva išao sam svake subote na grafiku kod prof. Karanovića. Bio mi je to najznačajniji dio školovanja u Beogradu. Pored svih saznanja o grafici, tu smo u toplom ljudskom kontaktu sa Karanom  saznavali i druge stvari važne za život i bavljenje ovim poslom. Svaki je student osjećao njegov očinski odnos i brigu i zajedno smo se radovali svakom novom otisku. Nikada mi voda nije bila slađa nego kada sam je pio u toku rada na Grafici, na Topličinom vencu”
Salim Obralić

BG10i
Topole kod Gospodarske mehane, drvorez, kameja 1975

 

”Profesor Karanović i kao čovek i kao pedagog znao je da nadahne i da otvori perspektivu. Upravo zahvaljujući njemu, stvorio sam ime i uspeo  da nađem sopstveni izraz u stvaralaštvu”
Čakolli Zyhdi

”Karan je umeo da prenese na mene snagu svoje ličnosti, koja se projektovala u istrajnosti, verom u budućnost, večnim traganjem za boljim. Kad sam, u trenucima, pomišljao da neću uspeti, bivao je pored mene, verovao, i umeo da čeka.”
Dragan Coha

”Svako od nas čuva u sebi trenutak koji je samo njemu poklonjen. Pominjući ga, možda ćemo uspeti da izrežemo zajedničku gravuru sa naslovom ”profesor Karanović” ili, kako smo ga između sebe zvali ”Karan”.
Miomir Radović

”Biti student profesora  Karanovića značilo je izuzetnu sreću. Sve ono što sam postigao u ovoj umetnost i što ću postići velika je profesorova zasluga. On nije žalio znanja i truda da od nas napravi kreativne i kompletne ličnosti. Mi smo se osjećali kao jedna familija, bliska i intimna. U njegovim očima bili smo svi isti, bez ikakvih predrasuda.”
Hysni Krasniqi

 

Karan - sa djacima u Grafickom 20041
Karan sa svojim studentima i kolegama u Grafičkom kolektivu 2004 g.

 

”Na naše božanstvene ”grafičke nove godine” Karan je po pravilu donosio već pečenu ćurku. Menjali bismo grafike malog formata, bila nam je čast da damo svoju i ponos da primimo njegovu. Ipak najlepši trenutak ove sedeljke bio je razgovor sa Karanom. Vodio ga je pojedinačno, toplo i kratko. Taj razgovor je značio mnogo, sada bih ga nazvao ”korektura za život”, ne samo za umetnost”.
Milan Žunić

”Jedan od najznačajnijih likovnih stvaralaca u našoj novijoj istoriji umetnost se pored svoje primarne grafičke i slikarske umetnosti, latentnom permanentnošću bavi i tapiserijom. Karanovićeve  tapiserije su nastale prevođenjem njegovih grafika u vunu i poseduju visok stepen medijske čistote i autentičnosti. U njima je zapreteno čitavo  bogatstvo metaforičkih i autentičnih umetničkih poruka kojima obiluje umetničko i ljudsko delo Boška Karanovića”
Sava Stepanov

Radovi  Boška Karanovića, Milana Konjovića,  …– da nabrojimo samo jedan broj medju najznačajnim jugoslovenskim slikarima i grafičarima druge polovine XX veka čija su dela istkana u Ateljeu 61 – spadaju, verujemo, u onu kategoriju ostvarenja koju je istoričar umetnosti Djordje Jović još 1977.godine, predstavljajući delatnost Atelja 61 u Umetničkom paviljonu »Cvijeta Zuzorić« u Beogradu, u principu nazvao »slikama u vuni«.
Irina Subotić

TapiserijaKaranpijaca
Pijaca1, tapiserija B. Karanović, 1996

Susreo sam mnogo i dobrih i loših umjetnika ali Boško je bio najbolji čovjek među nama.
Dževdet Hozo

Boško je  bio dobri duh koji hoda ili Bijeli anđeo koji je zalutao među ljude.
Jovica Marčeta

Graficki65g-65 GK
Karanovi đaci i njihovi đaci na proslavi 65 g. Grafičkog kolektiva. Nasljednici ideje okupljanja grafičara, profesori, dobitnici Velikog pečata, između ostalih: sasvim desno je Ljiljana Cinkul, umjetnički rukovodilac, Bane Karanović sa leptirkom, iznad je Slobodan Knezevic Abi, ispred Baneta je Anka Buric iz Podgorice,do nje Dusan Mikonjic Maher, iznad njega Mladjovic, do njega Radojev,ispred njega Zoran Todovic ,isred njega Danica Masnikovic i Godana Petrovic okrenuta, donje Bale Arsic i Ilija Kostov,ispod njega sedi arh.Pedja Ristic zvani Pedja Isus koji je pre 50 god. projektovao unutrasnjost Grafickog Kolektiva kakav je danas, do njega lijevo Ivana Simeunović Ćelić, U desnom ćosku su jos Nena Stoisavljevic sa kapom ,Slavko Milenković.Dimitrije Pecić.Biljana Ševo, Milena Maksimović i Dragan Momirov.

 

 

Lämna ett svar

E-postadressen publiceras inte.

PROFESOR – UMJETNIK